Први писани документ о Модричи из 13. вијека је повеља мађарског краља Беле IV у којој се Модрича помиње као врело : „…fons Modricha, ubi cadit in Boznam“, али све указује на то да се радило о мањем воденом току који се улијевао у ријеку Босну.
По предањима, Модрича је име добила према рјечици чија је вода била модра, планинска. Та ријечица претпоставља се да је Дуса. Према другим казивањима подручје носи име старе словенске ознаке за плаву боју неба и даљина, што се на хоризонту више назиру него виде-модрина / модрича.
Постоје археолошки докази о присуству човјека на просторима данашње модричке општине још у палеолиту – старијем каменом добу. О томе свједоче трагови откривени на локацији Градина у селу Дугом Пољу изнад долине Босне.
Трагови прастарих земљорадника из неолита пронађени су на више мјеста, а између осталог, и на локацијама Кулиште у Крушковом Пољу, на Ждраловом брду у селу Кладарима, на локацији Прљача, затим у селима Врањаку, Кужњачи, Скугрићу, Дугом Пољу…На Доборском бријегу је значајно налазиште са седам архелошких слојева из металног доба.
На више мјеста у модричкој општини наилази се и на трагове старословенских насеља. У повељи Котроманића из 1324. године помиње се жупа Ненавиште у којој су насеља Модрича и Јакеш.
Око тврђаве Добор одвијају се догађаји који су предзнак краја босанске државне самосталности. То су сукоби са Мађарима 1393./94. и 1408. године и сјеча 170 босанских бољара на бедемима ове тврђаве. Ови крајеви су затим постали сурово ратно крајиште у наступу Турака, а они су 1536. године освојили Добар и Модричу. Послије турског пораза код Беча 1683. године , у сљедећа два вијека ово је гранично подручје, а то значи – зона ратних сукоба, буна, пустошења и економске стагнације. За вријеме аустроугарске окупације, Модрича је 1897. године уврштена у вароши каквих је у Босни и Херцеговини било 66.
У другој половини 19. стољећа економске и културно – просвјетне прилике лагано крећу набоље. Забиљежено је сјећање на постојање школе можда још крајем 18. вијека, а у сваком случају од друге половине 19. вијека. Модрича је расадник школа по околним сеоским насељима.У оба свјетска рата, као и у последњем рату у вријеме распада некадашње Југославије, овај крај претрпио је велика разарања уз трагичне људске жртве.